FIZIOLOSKA ULOGA KOZE

FIZIOLOSKA ULOGA KOZE

Fizioloska uloga koze je velika, ovde cu navesti samo najbitne njene funkcije:

1. Zastitna uloga (Koza je barijera koja sprecava prodor stetnih fizickih, hemijskih i mikrobioloskih agenasa).
2. Termoregulaciona uloga
3. Uloga u percepciji dodira, bola i temperature
4. Sekretorna funkcija
5. Uloga u stvaranju dlaka i nokte
6. Uloga u pigmentaciji
7. Uloga u stvaranju vitamina D-kompleksa
8. Uloga kao rezervoar vode i elektrolita
9. Koza moze biti i indikator zdravstvenog stanja organizma.

OSNOVNE RAZLIKE U GRADJI I FUNKCIJI KOZE PASA, MACAKA I LJUDI
Koza je sastavljena od dva osnovna plasta. Prvi se zove epidermis, a drugi je korijum. Epidermis kod pasa i macaka je veoma tanak, zato sto je telo pokriveno dlakom. Kod coveka epidermis je znacajno deblji i pretstavlja, glavnu zastitnu barijeru. Kod zivotinja samo na jastucicima sapa postoji razvijeniji epidermis. Ujedno, to je jedino mesto kod pasa i macaka gde se nalaze znojne zlezde. Lojne zlezde su slicne gradje kod zivotinja i ljudi. Kod pasa i macaka njih najvise ima na ocnim kapacma, spoljasnom usnom kanalu, usnama, a kod ljudi su stacionirani na licu, ramenima i ledjima.
Za dlake pasa i macaka karakteristicno je da se nalaze u grupama koje se sastoje od jedne primarne i vise sekundarnih dlaka. Dlake coveka, osim na ledjima i na glavu, imaju pojedinacne folikule.
Inervacija koze je u osnovi ista, samo su kod ljudi receptori obavijeni, debljim kapsulama. Zbog nedostatka ekrinih znojnih zlezda i bogatog dlacnog pokrivaca, kako i zbog zastupljenosti arterio-vekskih anastomoza, koza pasa i macaka je bolje prilagodjena konzerviranju, nego odavanju toplote.

POVEZANOST IZMEDJU STAROSTI, POLA I RASE U POJAVLJIVANJU KOZNIH BOLESTI

STAROST
Ovo je veoma vazan podatak zbog toga sto su pojedina oboljenja vezana za uzrast zivotinje. Demodikoza, na primer, obicno pocinje kod mladih pasa pre seksualnog sazrevanja. Medjutim, alergije e najcesce javljaju u starijim zivotinjama. takodje, hormonski poremecaji se javljaju u dobi izmedju 5-10 godina starosti.

POL ZIVOTINJE
Ovaj podatak je vazan kod disbalansiranja polnih hormona. Osim toga, perianalni adenomi se iskljucivo javljaju kod muzjaka.

RASA ZIVOTINJE
U novije vreme se istice rasna predispozicija za pojedina oboljenja koze. Tako se seboreja cesto javlja kod kokera i irskih setera, akne i demodeks su karakteristicne za dobermane, akantoza kod jazavicara, neurodermatitis kod temperamentnih rasa, lupus se cesto puta sretne kod skotskog ovcara, a vlazni dermatitis je karakteristican za nemackih ovcara...

ZASTO SU KOZNE BOLESTI TAKO KOMPLIKOVANE ZA DIJAGNOZU?
Kad sam nabrajao uloge koze, spomenuo sam, medju drugome, da je koza ogledalo zdravlja organizma. Ogroman je broj sistemskih i metabolickih bolesti koji se manifestiraju i na kozi. Dakle, ako se javi crvenilo ili svrab na kozu, veterinar najpre treba da razgranici poreklo tog svraba. Veoma je vazno da se zna kada i kako je problem poceo. Ako se zivotinja cese, veterinar najcesce nije u prilici da uoci primarne kozne promene zato sto su one izmenjene autotraumom noktima ili zubima. Nije retko da vlasnik i ne trazi pomoc veterinara dok sekundarno ostecenje ne postane veoma izrazeno, a tada vec u velikoj meri maskira primarni razlog cesanja. Zbog toga je izuzetno vazno pitanje: sta je vlasnik prvo primetio? Kad odete kod veterinara morate se dobro setiti sta ste to prvo primetili kod pasa. To ce doktora veoma olaksati posao. Samo molim vas, ako niste sigurni bolje je da nista ne kazete nego li da doktora navedete na pogresan put. Takodje je bitno ustanoviti dali je bolest nastupila naglo ili ima hronicni karakter.
Bolesti koze se mogu opdeliti na bolesti koze sa pruritusom (svrab) ili bez pruritusa.

SVRAB (Pruritus)
Sa klinickog aspekta svrab se moze podeliti u dva razlicita tipa: spontani-fizioloski svrab, koji povremeno nastaje kod zdravih individua i je reakcija na slabe, kratke i jasno definisane nadrazaje koze i patoloski svrab, koji je daleko izrazitiji i krakterise neko od koznih oboljenja. Ovakav svrab najcesce uzrokuje sekundarno ostecenje koze i dlaka.

BOLESTI KOZE SA PRURITUSOM
U ovoj grupi spadaju ona oboljenja koja su izazvana prisustvom ektoparazita kako sto su buve, sugarci, akutna alergijska stanja nakon ujeda insekta, alergija na hranu ili lekove i na kraju, upale uha ili paraanalnih vrecica.

BOLESTI KOZE BEZ PRURITUSA
Gubitak dlake, pojava peruti i krasta bez izrazenog svraba mogu se uociti kod demodikoze, gljivicnih infekcija i pojedinih nutritivnih deficijencija. Bilateralno opadanje dlaka sa tamnom pigmentacijom mogu ukazivati na akantozu, hormonalnu deficijenciu ili, sto je veoma redje, na visak steroidih hormona. od ovih oboljenja svrab je moguca pojava, ali se javlja malo kasnije.