AUSTRALIJSKI ČUVAR STADA

AUSTRALIJSKI ČUVAR STADA [FCI No. 293]
Originalni naziv rase: AUSTRALIAN KELPIE
Zemlja porekla: AUSTRALIA
Sekcija: 1
Podsekcija:

Klasifikacija FCI: grupa I - Pastirski psi i psi terači stoke, osim švajcarskih pastirskih rasa. Sekcija 1. Ovčarski psi bez radnog ispita.

Opšti izgled: U opštem izgledu, trebao bi da bude gibak, aktivan pas, velikih kvaliteta, sa žilavom muskulaturom, sjedinjenom sa elastičnošću ekstremiteta i izrazitom sposob­nošću za neumoran rad. Bez ikakvih znakova zakržljalosti.

Karakteristika: Kelpi je krajnje oprezan, energičan i visoko inteligentan, sa blagom i poslušnom naravi i gotovo neiscrpnom energijom, veran i privržen obavezama. Ima prirodan osećaj i sposobnost za rad sa ovcama i na otvorenom i pri utovaru u vagone. Svaka greška u građi i temperamentu, bezvoljnost za radom, mora biti ocenjena kao nekarakteristična.

Glava i lobanja: Glava je proporcionalna veličini psa, lobanja blago okruglasta i široka između ušiju. Čelo prelazi u ravan profil ka jasno izraženom stopu. Obrazi nisu nikada grubi ni istaknuti, ali zaobljeni ka ličnom delu koji je jasno i oštro definisan. Njuška kojoj se daje prednost je nešto kraća od dužine lobanje. Usne zategnute dobro skrojene, bez labavosti. Boja nosne pečurke u skladu sa bojom dlake. Opšti oblik i konture mu daju izraz sličan lisici, omekšan bademastim izrazom očiju.

Oči: Oči su oblika badema, srednje veličine, jasno definisanog ugla, inteligentnog i vatrenog izgleda. Boja očiju je braon, u skladu sa bojom dlake. Kod plavih pasa dozvoljena je svetlija boja očiju.

Uši: Uši su stršeće, šiljate na krajevima, tanke ali jake u osnovi, postavljene široko, pos-trano na lobanji. Nagnute u polje, blago zaobljene spoljne ivice, srednje veličine. Unutrašnji deo ušiju je dobro odlakan.

Usta: Zubi trebaju biti zdravi, jaki, glatki i dobro postavljeni, gornji sekutići naležu bez razmaka na donje. Makazasto zubalo.

Vrat: Vrat je umerene dužine, snažan, blago zasvođen, skladno uklopljen u plećke, bez gušavosti, izgleda čist i ravan bez nabora.

Prednji deo: Plećke bi trebale biti ravne, mišićave, dobro iskošene. Krajevi lopatica obrazuju greben. Nadlaktica treba biti pod dobrim uglom prema lopatici. Laktovi nisu ni unutra ni napolje. Prednje noge trebaju biti snažne i mišićave sa rafiniranim kostima, ravne i paralelne, posmatrano od napred. Posmatrano sa strane došaplja su blago iskošena, što obezbeđuje elastičnost pri kretanju i sposobnost za brzu promenu pravca.

Telo: Rebra su dobro zaobljena, a grudni koš mora biti dubok, bolje nego širok, čvrsta i ravna gornja linija, snažne i dobro mišićave slabine sa dubokim bokovima. Dužina psa od grudne kosti do sedne kvrge odnosi se prema visini grebena kao 10:9.

Zadnji deo: Zadnji deo treba izgledati široko (prostrano) i snažno, sa sapima bolje dugim i kosini, koleni zglob dobro pokretljiv, a skočni zglob dobro spušten. Posmatrano od pozadi zadnje noge od skočnih zglobova do šapa ravne i međusobno paralelne, nikada zatvorene, niti previše široko u stranu.

Šape: Trebaju biti okrugle, debelih jastučića, sa zatvorenim, skupljenim, dobro zaobljenim prstima i jakim kratkim noktima.

Rep: Rep u mirovanju treba biti opušten i vrlo blago savijen (sabljast). U kretanju ili uzbuđenju može biti podignut, ali ni u kom slučaju rep ne treba prelaziti vertikalnu liniju povučenu iz korena repa. Treba biti odlakan kao četka. Usađen je u produžetku krsne kosti i dopire otprilike do skočnog zgloba.

Kretanje: Uslovljeno je ograničenjem na potrebu izdržljivosti za rad ovčarskog psa na širokom otvorenom prostoru, pa kelpi mora biti potpuno pouzdan i konstitucijski i u kre­tanju. Svako naginjanje ka kravljim skočnim zglobovima, ,,O" nogama, tromost, labave plećke, ili sputano kretanje, „tkanje" ili „pletenje" su ozbiljna mana. Kretanje treba biti slo­bodno, bez napora i pas mora imati sposobnost da menja pravac neočekivano i brzo. U kasu šape su usmerene bliže jedna drugoj i sve su bliže sa povećanjem brzine, ali kad pas hoda ili stoji sve četiri šape se vraćaju u kvadrat.

Dlaka: Dlaka je dupla sa kratkom i gustom podlakom. Spoljna dlaka je gusta, prava, čvrsta, ravno priležuća, pa je zato vodootporna. Na donjim delovima tela i zadnjim strana­ma nogu dlaka je duža. Oko butina pravi „pantalone". Na glavi (uključujući i unutrašnju stranu ušiju), prednjoj strani nogu i šapama, dlaka je kratka. Na vratu je nešto duža i formi­ra okovratnik. Rep bi trebao biti odlakan u obliku četke. Suviše duga ili suviše kratka dlaka je mana. Prosečna dužina dlake na telu trebala bi biti 2-3 cm.

Boja: Crna, crna i plamena („Black and Tan"), crvena, crvena i plamena (Red and Tan), jelenja, boja čokolade i dim-plava (pepeljasto-plava).

Veličina: Visina grebena mužjaka trebala bi biti 46-51cm. Ženke 43-48 cm.

Greške: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivan-je stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.